Ово је тема за све оне који би да имају узак струк, за све оне који вежбају снагу у теретани а не могу да се реше стомака, за све жене које имају проблем са полицистичним јајницима, за оне који су предиспонирани за дијабетес, за оне који сваки дан једу у пекари, итд. Дакле, ова тема је везана за угљене хидрате и за то како неке врсте угљених хидрата утичу на ниво шећера у крви, а тиме даље и на инсулин, и тиме даље на све ћелије у телу и на масне наслаге. Да би вам боље описали узећемо пример овсене каше, о томе шта се дешава у телу кад поједете домаћу овсену кашу, а шта када поједете инстант овсену кашу, а у наредним текстовима ћемо се бавити и другим намирницама.
Дакле, до сада су нам много пута рекли да је важно колико храна има калорија и то је претпоставка на којој је утемељена традиционална школа нутриционизма, па се калорије и данас користе као најважнији параметар за креирање јеловника. Али ми данас знамо да унос калорија није директно сразмеран гојењу односно мршављењу, већ да има још један фактор који мало компликује ову везу. Тај параметар је гликемијско оптерећење. Гликемијско оптерећење је мера која показује како типична порција неке хране утиче на ниво шећера у крви код просечног човека. Другим речима, две различите намирнице могу имати исти број калорија али различит утицај на шећер у крви и самим тим различит утицај на здравље и гојење. Више ће нас гојити она намирница која доводи до наглог пораста шећера у крви.
На пример, када поједемо инстант овсену кашу, ниво шећера у крви ће се понашати као црвена крива на графику. Дакле, можемо видети да ће доћи до наглог пораста и овај пораст шећера у крви после пола сата од уноса инстант овсене каше ће бити праћен лучењем инсулина у панкреасу, који има за задатак да снизи шећер односно глукозу у крви тако што ће да подстакне стварање резерви глукозе у јетри и мишићима (ове резерве се зову гликоген) и тако што ће да уведе глукозу у све телесне ћелије где ће она служити за добијање енергије и одржавање живота. Е сад, пошто је скок шећера после узимања инстант овсене каше био тако изненадан и велики, панкреас реагује хистерично и то посебно код младих људи, где је још увек нервозан и у пуној снази и лучи велику количину инсулина. Ова велика количина инсулина доводи до наглог пада шећера у крви и то до те мере да после сат времена улазимо у фазу хипогликемије односно фазу ниског шећера у крви. И онда иако смо наједени, због наглог пада шећера у крви осетимо убрзо велику глад и жудњу за слатким.
Другим речима, панкреас сваки пут када узмемо храну која узрокује нагли скок шећера у крви има проблем да тај шећер доведе поново у границе, и у тој борби се дешава да се панкреас исцрпљује, лучи превише инсулина, и дешава се да шећер нагло пада због чега брзо осетимо кризу глади.
Из тога даље следе три нежељена ефекта. Као прво долази до исцрпљивања панкреаса што временом доводи до његовог слабљења и дијабетеса. Као друго, долази до смањења реактивности телесних ћелија на инсулин, што временом доводи до инсулинске резистенције и касније опет дијабетеса. О инсулинској резистенцији ћемо посебном приликом, али за сада могу рећи оно што је важно за ову тему а то је да претерано лучење инсулина узроковано наглим скоковима шећера у крви доводи до тога да телесне ћелије више не реагују нормално на инсулин већ постају резистентне на његов утицај, отпорне, једноставно игноришу га. И као треће, висок инсулин утиче на штедњу масних наслага и зато се ефикасније гојимо. Дакле, вероватно сте знали да инсулин регулише ниво шећера у крви, али оно што нисте знали јесте да је инсулин хормон који има утицај и на мишиће и на масно ткиво, дакле регулише промет и протеина и масти и то тако што штеди све резерве у организму, па и масне резерве. И ето нама стомака и дијабетеса од инстант овсене каше.
А сад да видимо шта се дешава са шећером у крви када поједемо овсене пахуљице натопљене биљним или крављим млеком, односно домаћу овсену кашу. Како овас има доста биљних влакана, долази до успореног ослобађања шећера у цревима, тај шећер полако подиже ниво шећера у крви и то је приказано на графику зеленом кривом. Видимо да је овај скок шећера у крви нижи, постепен и да дуже траје, дакле видимо да је зелени плато проширен и одложен, што значи да ћемо после домаће овсене каше бити дуже сити јер нема хипогликемијске фазе. Такође, панкреас се не мучи да контролише глукозу, не исцрпљује се и инсулин се не лучи прекомерно. Услед ниже концентрације инсулина, масно ткиво се нормално троши између оброка, па су смањене шансе за развој гојазности.
Текст:
проф. др Светлана Станишић
Редовни професор
Руководилац мастер студија
УНИВЕРЗИТЕТ СИНГИДУНУМ